Човек на путу зрелости

У овој књизи Јеротић закључује своја размишљања о коначној зрелости личности, сврстана у текстове: „Шта значи бити зрела личност“, „Сазревајући постајемо све млађи“, „Човек на путу зрелости“, „О три периода живота човека и о његовој историји“, „Човек у време кризе“…

„Мада сам склон да делим људе на атеисте, агностике и теисте, у основи сваки је човек – све. У једном делу свога живота он је убеђени атеиста, у другом неком периоду овакав атеиста почиње, најпре површно, а онда све дубље да сумња, а у неком трећем одсеку личног живота, уколико такав човек не остане трајни скептик, он постаје теиста. Ово моје раздвајање три периода човековог живота (младост, средње доба, старост), ма колико се чинило логично и природно, не мора тако да буде. Психолошки посматрајући, човек може само у току једног дана да промени сва три таква животна опредељења и да ни са једним не буде задовољан. Јер, зар може неко ко је научио да мисли, не само разумом, већ и умом, да остане задовољан и миран, и то целог живота – као атеиста, агностик или теиста?“