Добро и зло трче заједно

Добро и Зло трче заједно, као оно код Платона, када су у двоколицама упрегнута два вранца, црни и бели. У каквом су они чудном спрегу, не можемо до краја знати. Хришћани зато с правом говоре о искушењима (искуство хришћанских светитеља је убедљиво!). Што се више трудимо и заиста чинимо Добро, већа је вероватноћа да ће све могуће препреке (искушења) на томе путу постајати веће.

Али и друга загонетка није до краја решена: Зло. Што чешће, свесно (и више несвесно) док чинимо зло другима – али увек онда и себи – појављују се чудне опомене човеку, изнутра и споља. На прагу смо препознавања Зла, што још, нажалост, не значи да је то и почетак кајања и покајања (познати хришћански кључни појмови).

Превагнуће онај драгоцени језичак-показатељ на вечној ваги човековог живота који представља сопствено искуство. Наиме, када човек (сада све свесније) чини добро другима, осећа у себи прилив енергије. Када чини зло другоме, а и себи (још увек чешће несвесно), осећа у себи да му је зло (то је почетак деловања психосоматске медицине и њених последица и закључака).