Музеј не ради

Збирка прича српске књижевнице Лауре Барне, са симболичким насловом „Музеј не ради“, садржи 25 прича и као фокалну тему која се провлачи кроз све приче има уметност, па је „шетња“ кроз музејску поставку заправо културолошко путовање кроз историју уметности, од праисторије до данашњих дана.

Збирку отвара прича „Острво“, којом симболично означава самог уметника, који јесте острво за себе, поготово када се налази у процесу стварања. Уметник, као својеврсна ендемска врста, вечито је затворен на острву стварања.

Ауторка остаје верна свом приступу књижевном делу за које сматра да би требало бити енциклопедија у којој читалац налази имена и појмове, од Вилендорфске Венере и Човека са црвеном турбаном, од кафане „Каро Пуб“ до Музеја „25 мај“, стварајући читаоцу утисак да се налази у правом, великом музеју.

Узимајући тему уметности као књижевни предложак, Лаура Барна варира приступ у свакој причи понаособ, од тумачења уметничког дела („Случај једног Винсента“ и „Слика с погледом на Ренеа Магрита“) до процеса стварања („О томе како би ко“), по потреби мењајући тачку гледишта, не зазирући да подражава уметнички стил и поетику уметничких праваца о којима пише („Ударац по ударац – експеримент“), наглашавајући тако да је простор уметности један посебан простор у коме обитавамо, без обзира на то да ли га региструјемо чулно или свесно, те у коме се прожимају и преплићу судбине уметника, конзумената уметности, чувара уметности, али и уметнички покрети, поетике, судбине…